Anarhisti i Zapatisti

Ustanak Zapatista u Čiapasu nije nalik većini drugih latinoameričkih ustanaka ili revolucija. Glavni cilj kubanske i nikaragvanske revolucije, na primer, za revolucionare je bio da osvoje državnu moć i tako postanu nova i ,,poštenija'' vlada. Problem sa ovim modelom za anarhiste je jasan; mi smo pre svega protiv vlade, čak iako ovo ne treba da nas spreči da branimo ove zemlje od imperijalizma SAD.

Ovo nije problem koji se pojavljuje kod Zapatista iz jednostavnog razloga što oni ne žele da osvoje državnu moć. Više o tome kasnije. Ali mnogo važnije je šta se događa na licu mesta u Čiapasu. Ovo zahteva od nas da se solidarišemo sa Zapatistima uprkos;l političkom neslaganju koje imamo sa njima.[Original talk in English]

Ustanak u Čiapasu je stvorio prostor u kojem se rascvetala ,,direktna demokratija''. Pod ,,direktnom demokratijom'' podrazumevam vrstu struktura donošenja odluka koju zastupaju anarhisti, bilo u sindikatima ili radničkim savetima. Tamo se okupljaju oni na koje utiče odluka i raspravljaju o svojoj poziciji, i sprovodi se koordinacija skupština od strane delegata koji su izabrani i podložni opozivu.

To je ono što se dešava u Čiapasu. Na lokalnom nivou postoje komunalne skupštine u kojima svi iznad 12 godina mogu govoriti i glasati. Na regionalnom nivou postoji opseg tela od kojih svi imaju izabrane i opozive delegate od kojih se očekuje da poštuju svoj mandat. Ideologija koja se nalazi u pozadini ovoga nije identična anarhizmu, zapatistički slogan koji je opisuje je ,,vođenje slušanjem''

Nema vremena da se detaljno opišu ove strukture kao deo ovog govora. Uputiću sve zainteresovane na članak koji sam napisao za ,,Workers Solidarity'' i članak koji će ASR objaviti. Takođe ako imate pristup internetu ovi članci su na mojoj web stranici.

Ideologija Zapatista

Ideologija Zapatista nije anarhistička. Postoje neki anarhistički uticaji, direktno preko Rikarda Floresa Manjona, koji je umnogome meksički ekvivalent Džejmsa Konolija, i posredno kroz samog Zapatu. Drugi uticaji uključuju domorodačku tradiciju (i na kraju veka Manjon je ukazao da ih je domorodačka tradicija skupština i kolektivnog vlasništva nad zemljom učinila otvorenim za savez sa anarhistima), oslobodilačku teologiju i latinoamerički marksizam.

Ove ideološke razlike znače da neke od EZLN-ovih analiza nisu nešto sa čime bi se složili. Na primer, one nekritički prihvataju ideju o sovjetskom bloku kao socijalizmu u praksi i koji, stoga, pokazuje neuspeh socijalizma. Izgleda da takođe često impliciraju da ,,dobra vlada'' koja se nije mešala u njihove autonomne zajednice može biti OK. Najvažnije i povezano sa ovim, izgleda da oni imaju naivno shvatanje kako je moguće ,,lošu vladu'' prisiliti da da zemljište. Govori u San Andresu pokazuju to. Bilo da Zapatisti očekuju stvarne i smislene reforme da nastanu putem razgovora, ili su ušli u razgovore samo u cilju dobijanja još vremena za sebe, dok pokazuju vladu nesposobnom da se reformiše. U mnogo pogleda čitanje njihovih saopštenja vodi ka prvom mišljenju.

Ovde treba izvući tri zaključka

1. Opšti uslovi pod kojim ogromna većina Zapatista živi uključuje nepismenost, 14 sati i više trajanja radnog dana, i krajnje siromaštvo. Članstvo Zapatista ima malog pristupa ,,socijalističkoj teoriji'', na primer, raspravama ,,reforma ili revolucija''.

2. Najvećim delom pokret je došao do ispravnih zaključaka, iako je ovo ponekad ono što se čini pogrešnim razlozima. Zapatistička politika je skoro u potpunosti stvorena pod lokalnim okolnostima , tako da ispravni zaključci teže ka tome da budu stvoreni iz ,, prvog principa '' pre nego bilo koja apstraktna studija radničkog pokreta .

3. Mnogo ,, ideološkog‘' materijala koje je objavilo obrazovano ,,vođstvo '' je sasvim upotrebljivo i svakako je provokativno . Naročito odnos između ,, revolucionarne organizacije '' i onog što oni zovu ,,civilno društvo '' uključuje mnogo aspekata koje tradicionalni anarhizam nije u potpunosti istražio .

Problemi solidarnosti

Najve će pitanje sa kojim se treba suočiti u Irskoj je šta možemo učiniti da podržimo Zapatističku borbu. Za malu grupu ljudi irsko-meksička grupa je postigla mnogo. Desetine ljudi je posetilo Čiapas, bili smo prisutni u zajednici Dijaz de Abril preko dve godine i što je ovde važno uspeli smo da upoznamo priličan broj ljudi sa Čiapasom uprkos nedostatku interesa u ovom trenutku za takve borbe.

Ali nema oskudica u zamkama za organizaciju, makar ne onih sa kojima lako možete upasti u tradicionalnu praksu grupa solidarnosti; provoditi više vremena i napora pričajući sa irskim ministrima iz vlade nego bilo šta drugo. Svakako glavna ideološka slabost grupe, koliko sam ja upoznat, tendencija je da se usmeravaju ka ,,humanitarnom intervencionizmu'' gde pozivate irsku vladu, EU, UN, da primoraju meksičku vladu da se reformiše.

Budite Zapatista gde god da ste

Ova tendencija se ipak suprotstavlja često ponavljanom pozivu iz Čiapasa ,,Budite Zapatisti gde god da ste''. Ovo i skorašnje objavljivanje saopštenja u kome kažu da ništa ne žele da imaju sa UN je bedem protiv tendencije da se postane još jedna ,,ovde-je-užasno'' lobi grupa.

Poruka koja dolazi iz Čiapasa je da neoliberalizam nije samo meksički problem, već je problem koji pogađa sve ljude sveta. Ovo je osnova za dva ogromna internacionalna susreta iniciranih od Zapatista. Na svakom od njih bilo je hiljade ljudi iz desetina zemalja okupljenih da razmene ideje i povežu se za budućnost.

Svetska trgovinska organizacija (STO)

Ovi skupovi privlačući ogroman broj aktivista nisu teoretski čist događaj kakav bi neko želeo da budu. Ali oni nikada nisu ni nameravali da postanu takvi, iz prostog razloga što je mreža koja je predočena bez ikakve glave ili centra.

Ova vrsta internacionalne organizacije postaje mnogo važnija. Ne verujem da zamenjuje potrebu anarhista da stvore koherentnu internacionalnu organizaciju, ali obezbeđuje sredstvo za konfrontaciju sa kapitalizmom u svojoj poslednjoj i najglobalnijoj fazi.

Poslednju stvar koju želim da pomenem u vezi sa ovim je svetski dan Akcije koji se poklapa sa konferencijom Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu krajem ovog meseca. Očekuje se 100.000 demonstranata u Sijetlu, te IMG ovde pomaže da se organizuje protest u 13:00 kod Centralne banke u subotu 27. novembra. Više informacija pronaćićete na ovoj tabli ali ohrabrujem sve zainteresovane da uzmu učešće na ovim demonstracijama.

Andrew Flood

13 novembar. 1999, pred protest u Sijetlu 27. Novembra protiv STO

Govor je objavljen u Ideas and Action, 13. novembra 1999. Predstavlja autorove lične stavove.
prevod: FreedomFight.net

[Original talk in English]

  


Like what you are reading?  Get a notification whenever we post a new article to

Anarchist Writers via Facebook or Twitter

where you can also like and comment on our articles