Iako gajim duboko poštovanje za Makrsov doprinos socijalistčkom pokretu (posebno, ali ne i isključivo, za njegovu analizu kapitalizma), stvarno mi je muka od nastojanja da se prenaglasi njegov uticaj i, istovremeno, umanji uticaj anarhizma ili implicitno poreknu suštinski aspekti revolucionarnog anarhizma. Reći, na primer, da su hejmarketški anarhisti "sintetisali" anarhizam i marksizam kao da sugeriše da ukoliko prihvatite klasnu borbu, kolektivnu akciju i sindikate onda vi zapravo i niste anarhista. Što je, u najmanju ruku, sranje. To ukazuje na potpuno nepoznavanje anarhističkih ideja i pokreta. [English original]
Iako gajim duboko poštovanje za Makrsov doprinos socijalistčkom pokretu (posebno, ali ne i isključivo, za njegovu analizu kapitalizma), stvarno mi je muka od nastojanja da se prenaglasi njegov uticaj i, istovremeno, umanji uticaj anarhizma ili implicitno poreknu suštinski aspekti revolucionarnog anarhizma. Reći, na primer, da su hejmarketški anarhisti "sintetisali" anarhizam i marksizam kao da sugeriše da ukoliko prihvatite klasnu borbu, kolektivnu akciju i sindikate onda vi zapravo i niste anarhista. Što je, u najmanju ruku, sranje. To ukazuje na potpuno nepoznavanje anarhističkih ideja i pokreta. [English original]
Veći deo te "sintetičke" gluposti se ovih dana objavljuje na Znetu (povod za to je nedavno objavljena knjiga makrsističkog profesora, čije stavove sam već kritikovao). Pomenuo sam to pre nekoliko dana, blogovao o tome i evo ponovo to činim. Znači Znet ponovo udara:
"Baš kao u slučaju istorijskih tradicija hejmarketških mučenika i ‘Voblija’ (Industrijski radnici/e sveta) u Sjedinjenim Državama, Lind (Lynd) i Grubačić smatraju da su zapatisti sintetisali najbolje aspekte marksističkih i anarhističkih tradicija."
Iz recenzije knjige "Wobblies & Zapatistas Hansa Beneta (Hans Bennett)
I šta, tačno, to znači? I mučenici i Vobliji su odbacili taj šibolet Marksa i Englesa, "političku akciju"! Oni su se slagali sa Bakunjinom po pitanju potrebe za ekonomskom organizacijom i akcijom. To je stanovište koje su Marks i Engels eksplicitno odbacili i ismevali…
A šta uopšte znači "sintetisanje najboljih aspekata marksističkih i anarhističkih tradicija"? Priznati značaj kolektivne klasne borbe? To imamo kod Bakunjina. Imati kritiku kapitalizma kao eksploatatorskog? To imamo kod Bakunjina (i kod Prudona). Da nije možda odbacivanje "političke akcije"? Teško da će to biti marksističko. Da možda nije fokusiranje na ekonomskoj borbi i organizciji? To je čisti Bakunjin, a ne Marks. Tako da, ima smisla objaviti da su čikaški anarhisti "sintetisali" anarhizam i marksizam samo ako nasednete na dobro poznate marksističke mitove o anarhizmu…
Možda to znači priznati da je Bakunjin ipak bio u pravu po pitanju "političke akcije", prelaznoj fazi, potrebi za revolucionarnim sindikalizmom i tako dalje? Ako je tako, onda teško da je to "sintetisanje" anarhizma i marksizma, to je priznanje da Marks nije bio u pravu. Ili da li to znači prihvatanje raznih aspekata Marksove kritike kapitalizma? Još je Bakunjin to drage volje učinio – a Marks je nadogradio teme koje je prvi postavio i istražio (ma kako nepotpuno) Prudon.
"Ja sam prvi put saznao da su u SAD, i hejmarketški anarhisti iz poznih 1800-ih, i anarhistički Vobliji iz ranih 1900-ih bili pod jakim uticajem marksizma."
Žao mi je, ali čikaški anarhisti su raskinuli sa marksizmom i odbacili ga! Da, oni su zadržali veći deo Marksove ekonomske analize kapitalizma – ali i Bakunjin je! Oni su bili "marksisti" u smislu u kom je i Bakunjin bio "marksista"… A s obzirom da Engels nije napisao maltene ništa o njima, prilično je jasno da se slagao! To što je Albert Parsons svoju knjigu nazvao Anarhizam može se smatrati sugestivnim u pogledu njegove politike, barem nekima…
A što se tiče voblija, da, mnogi vodeći vobsi su bili marksisti – i bili su izbačeni iz socijal demokratskih (marksističkih) partija zbog njihovog neortodoksnih (ne-marksističkih) stavova. To što su takvi ljudi videli ograničenja u ortodoknim marksističkim stavovima mislim da govori sve. Pa ipak, još od kako je nemačka socijal demokratija podržala imperijalistički rat 1914. marksisti su nastojali da distanciraju Marksa i Engelsa (kao i marksizam) od reformističkih rezultata koje je Bakunjin predvideo da će proizvesti njihova "politička akcija"… Kao što je Ema Goldman rekla, oni slede politiku koju je pokrenuo Bakunjin, a ne Marks:
"To je takođe razlog zbog kog su lideri Industrijskih radnika/ca sveta (IWW) nastavili saradnju sa Socijalističkom partijom, što je bilo u suprotnosti sa principima i aktivnostima IWW-a. Sem toga kako rigidni/a marksista/kinja može da predloži anarhisti/kinji da radi zajedno sa frakcijom koja je svoju karijeru započela najogorčenijim i najmalicioznijim progonom jednog od pionira anarhizma, Mihalia Bakunjina…
U stvari, ovaj odlučni radikalni stav je na kraju doveo do raskola u tadašnjem revolucionarnom pokretu, i podele u dve frakcije: jednu, na čelu sa Marksom i Engelsom, čiji cilj je osvajanje političke vlasti (political conquest); drugu, na čelu sa Bakunjinom i latinskim radnicima/ama, koja je delala u skladu sa industrijskim i sindikalističkim načelima. Dalji razvoj ta dva krila poznat je svakom mislećem muškarcu i ženi: jedno je postepeno centralizovano u ogromnu mašinu, sa jedinom svrhom osvajanja političke vlasti u okviru postojeće kapitalističke Države; drugo postaje sve vitalniji revolucionarni činilac, od koga strahuju neprijatelji kao od navjeće pretnje za njihovu vladavinu."
"Sindikalizam je, u suštini, ekonomski izraz anarhizma", zaključila je Goldman i teško je ne složiti se s njom. Kao što sam već izlagao, ne iznenađuje da bi lenjinista mogao da napiše opširan (i pervertiran) prikaz njenog života i politike a da pri tom propusti da pomene njene sindikalističke ideje — pretpostavljam da se to ne bi uklopilo sa temom "anarhisti/kinje su individualisti/kinje koji/e odbacuju kolektivnu klasnu borbu" koju marksisti/kinje odavno naturaju svetu…
To ne znači da marksisti/kinje ne mogu biti sindikalisti/kinje, naravno da nije tako. Na primer, mnogi italijanski sindikalisti/kinje su bili/e marksisti/kinje (i to su bili oni koji su postali nacionalisti/kinje a potom i fašisti/kinje nakon Prvog svetskog rata!). To jednostavno znači razumeti da su oni/e "marksisti/kinje" koji/e su prihvatili/e sindikalizam postupali protivno preporukama Marksa i Englesa. Kao takvi, pokreti poput sindikalizma ili "Čikaške ideje" mučenika nisu sinteza anarhizma i marksizma jednostavno zato što su anarhisti poput Bakunjina zagovarali revolucionarni sindikalizam a Marks je bio protiv toga i zagovarao "političku akciju" (socijal demokratiju, drugim rečima). Kao što sam zabeležio u mojoj recenziji knjige Tomija Šeridana (Tommy Sheridan), iako bi marksisti/kinje možda voleli/e to da zaborave, socijal demokratija je izvorno bila revolucionarni pokret na tragu Marksovih i Engelsovih argumenta u vezi sa potrebom za "političkom akcijom"radi ostvarenja socijalne revolucije. Naravno, to nije dugo ostalo u takvom obliku — brzo je postalo onako reformističko kao što je to Bakunjin predvideo…
Pa, da, Marks je bio važan i treba ga čitati — ali kao jednog među mnogim drugovima i drugaricama i, baš kao i u slučaju drugih, on je mnogo toga pogrešno shvatio i na tom saznanju treba da zasnujemo naša shvatanja i da ga prevaziđemo. Nazivati stvari "marksističkim" kada oni [marksisti – prim. prev.] odbacuju mnoge noseće delove njegove ideologije teško da je uverljivo… posebno kada (poput komunizma saveta) na kraju dođu do istih zaključaka do kojih je došao i određeni ruski anarhista… (a, pošto mi nismo "prudonisti" ili "bakunjinisti" mi se ne zatičemo u ideološkoj pometenosti poput marksista/kinja kada je u pitanju objavljivanje grešaka čuvenih anarhista/kinja u pogledu određenih pitanja).
Rekao bih da je ono čemu prigovaram u vezi sa ovom glupošću "sinteze" to što previše ljudi prihvata marksističke (obično lenjnističke) mitove o anarhizmu. Otuda se sindikalizam poima kao "nečisti" anarhizam (što je prosto glupost, jer to znači da Bakunjin nije bio "čisti" anarhista!). To takođe sugeriše da bi trebalo više da ističemo koliko su se tačnim pokazale naše ideje. Značajno je to što mnogi marksisti/kinje umanjuju značaj ili čak odbacuju "političku akciju" i partijsku organizaciju, kao što je bio značajan i pokušaj inspirisan Lenjinom da se Marks distancira od socijal demokratije (o čemu je diskutovano u AFAQ, Marks i Engels su smatrali da je moguće osvojiti republikansku državu, reformisati je i onda je upotrebiti da bi se transformisalo društvo. Ne iznenađuje da je Lenjin unakazio Marksa i Engelsa, zajedno sa anarhizmom, u Državi i revoluciji!).
(…)
Do sledećeg blogovanja, vidimo se…
Izvor: "Synthesised" Marxism and Anarchism? My arse!
Prevod: KONTRAPUNKT
Read more: http://www.kontra-punkt.info/
Piše: Anarcho [English original]